Skoro svakodnevno gradjani Srbije pročitaju neku vest koja je vezana za cene naftnih derivata. Čak i da ne pročitaju – kupovina benzina na pumpama je neminovna. Cene naftnih derivata u Srbiji su medju najvećima u regionu a zvaničnici to opravdavaju kretanjem cena sirove nafte na tržištu. Gradjane ne interesuje cena sirove nafte, jer znaju da su akcize i marže odgovornost naše države i da zbog njih plaćaju skuplje gorivo.

Trenutna cena goriva u Srbiji (19. maj 2010):

Premium (95 oct) - 117.40 din
Bezolovni - 117.40 din
Dizel    D2 - 102.00 din
Euro Dizel    EUD - 114.00 din
Autogas TNG - 53.00 din

Da se podsetimo

U Srbiji se maloprodajna cena goriva formira tako što se na nabavnu (proizvodjačku) cenu goriva dodaju akcize, marže trgovaca (vlasnika pumpi) i PDV. Kako je u Srbiji jedini proizvodjač goriva NIS, a slobodan uvoz zabranjen – prva linija formiranja cene goriva u Srbiji je upravo kompanija koja je nedavno postala vlasništvo Gazproma, koja trenutno ima gubitke (37,6 milijardi dinara).  Druga linija uticaja na cenu goriva su akcize (od januara 2010. godine za sve vrste benzina 44,7 dinara po litru, za dizel gorivo 30,47 dinara po litru, a za tečni naftni gas 15,24 dinara po kilogramu).  Treća linija uticaja na cenu goriva je trgovačka marža (5 din) i nije menjana od 2008. godine. Četvrta linija uticaja na cenu goriva je naplata PDV od 18% na iznos koji se dobija sabiranjem proizvodjačke cene, akciza i trgovačke marže.

Koliko država zaradi?

Trenutno u Srbiji (od 15.05.2010. godine) cena 1l eurodizela gradjane na pumpi košta 120.83 din. Pogledajmo bliže strukturu ove cene:

Proizvodjačka cena: 66,91 din
Akciza: 30,47 din
Trgovačka marža: 5 din
PDV: 18,45 din

Kako se može videti – skoro polovina iznosa koju gradjani plate prilikom kupovine goriva ide državi odnosno u budžet. Kalkulaciju za ostale vrste goriva nismo radili, ali pretpostavljamo da bi rezultati bili slični.

Da li je kriva cena sirove nafte?

Ako se osvrnemo na maj 2009. godine možemo videti da su cene koje su tada važile u Srbiji: 93,8 dinara cena svih vrsta benzina, cena dizel goriva D2 od 80,8 dinara, Eko 50 dizela od 86,20 dinara, cena evro dizela od 88,00 dinara po litru, a tečnog naftnog gasa 40,9 dinara po litru. U maju 2009. godine barel sirove nafte koštao je oko 60$.

Sada su cene znatno više, pa se postavlja pitanje: da li je poskupljenje goriva opravdano cenom barela sirove nafte – kako nam objašnjavaju državni službenici?

Do konkretnog prikaza se može doći poredjenjem poznatih parametara – cena goriva i barela sirove nafte u maju 2009 i sada, u maju 2010. godine:

	Maj 2009	Maj 2010	Odnos (%)
Barel	60$	70$	16.66%
Benzin	93.80 din	117.40 din	25.16%
Dizel D2	80.80 din	102.00 din	26.24%
Evrodizel	88.00 din	114.00 din	29.55%
TNG	40.90 din	53.00 din	29.58%

Kao što se može videti iz date tabele, razlika u cenama postoji. Iako je cena barela veća za nešto više od 16%, cene goriva su veće i do 29% u odnosu na prošlu godinu. Logično bi bilo da cene goriva prate cenu barela sirove nafte – ali to se u ovom slučaju, na žalost, nije desilo. Cene su procentualno znatno veće pa se cena barela ne može dovesti u vezu sa poslednjim poskupljenjem goriva.

Medjutim, jedan od krivaca je, neminovno, dinar. Slabljenje dinara poslednjih nekoliko meseci je dovelo do toga da cena goriva manje-više devizno prati cenu barela sirove nafte, ali da to gradjani ne vide jer oni benzin kupuju u dinarima. Time se nameće i pitanje odgovornosti onih koji taj dinar treba da brane - NBS i Ministarstva finansija, a sa njima i celog državnog aparata.

Ko mešetari sa cenom goriva u Srbiji?

Da, konačno pitanje – ko zaista mešetari sa cenom goriva u Srbiji? Iz svega navedenog se nameću dva glavna profitera – NIS i država. Setite se da je NIS nedavno „ustupljen“ ruskom naftnom gigantu i da su gubici dugo bili skrivani i od javnosti i od budućeg kupca. Logično je da sada taj kupac traži ono što nije znao prilikom kupovine – svoj profit. Država mora da mu izadje u susret i preko visoke preradjivačke cene omogući da NIS smanji svoj gubitak što pre.

Pored toga, kriza koja je dovela do smanjenja priliva novca u budžet je naterala vlast da rupe u budžetu popunjava visokim akcizama. Logično je – što je veća cena goriva – veći je i priliv sredstava naplaćenih po osnovu akciza i PDV na prodaju goriva. Smanjenje cene trenutno ne odgovara ni NIS-u ni državi, pa na kraju – ni vlasnicima pumpi.

U svemu tome gradjani izvuku najdeblji kraj. Oni će i dalje plaćati gorivo po cenama koje propiše država jer drugačije ne mogu. Možda kada tržište naftnim derivatima bude slobodno bude uvedena mogućnost i slobodnog formiranja cena, pa samim tim i konkurencija dovede do njihovog smanjenja. Sada, dok je država najveći monopolista – ostaje nam jedino da se vratimo sportskom životu i – vozimo bicikl.

S.V.